Morali smo da podignemo kredit i iznesemo sve vredno iz kuće da bismo snimili film: Nedeljko Bajić o sebi kao glumcu i "Selu gori"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Nedeljko Bajić kaže da je produkcija filma 'Čuvar ikone Svetog Đorđa' bila najveći izazov, pa su zbog završetka snimanja podigli kredit i izneli vredne stvari iz kuće.
- U filmu igra policajca Zorića, lik koji nije klasičan pozitivac, a snimanje je trajalo 20 dana na lokacijama u Medveđi, na Radanu, Kosmaju i u Nišu.
U domaće bioskope ove nedelje stiže film "Čuvar ikone Svetog Đorđa", a Nedeljko Bajić našao se pred jednim od najvećih profesionalnih izazova u dosadašnjoj karijeri. U novom ostvarenju svoje sestre Jelene Bajić Jočić i oca Radoša Bajića nije samo jedan od ključnih glumaca već i producent. U razgovoru za Kurir govori o zahtevnom snimanju, ulozi policajca Zorića, koja ga je odvela daleko od dosadašnjeg glumačkog imidža, savetima koje je dobio od oca i velikih glumačkih imena, ali i o novim projektima koje priprema sa produkcijskom kućom "Kontrast studio".
U Beogradu je večeras premijera "Čuvara ikone Svetog Đorđa". Ovde ste u dvostrukoj ulozi - kao glumac i producent. Šta je bilo zahtevnije?
- Definitivno produkcija. Napraviti film u uslovima u kojima danas funkcioniše domaća kinematografija bio je najveći izazov. Da nismo imali iskustvo i ljude na koje možemo da se oslonimo posle dve decenije rada, kao i podršku Niškog kulturnog centra, Grada Niša, Zaječara, BN televizije i brojnih saradnika, ovaj film verovatno ne bi ni bio snimljen. Na kraju smo čak morali da podignemo kredit i iznesemo sve vredno iz kuće kako bismo ga završili. Što se glume tiče, zaista sam uživao igrajući policajca. Film smo snimili za samo 20 dana na lokacijama u Medveđi, na Radanu, Kosmaju i u Nišu.
Prvi put igrate lika koji nije klasičan pozitivac. Kako ste doživeli tu ulogu?
- Moram priznati da mi u početku nije bilo prijatno kada sam video prvu montažu filma. Svi glumci vole da igraju junake sa kojima publika može lako da se poistoveti. Moj lik je profesionalac pri kraju karijere, koji posao shvata previše lično i upravo ga to vodi u pogrešnom pravcu. Privatno nikada ne bih postupio kao on, ali upravo je to čar glumačkog posla da tumačite ljude koji nisu nalik vama.
Pogledajte fotografije sa snimanja filma
Koliko vam znači što ste u ovom filmu dobili priliku da pokažete drugačije glumačko lice?
- Mnogo. Gluma mi je veliki izazov i zaista je volim. Nisam čovek koji ima iluzije o sebi kao glumcu, ali mislim da vreme pokazuje da nisam bez razloga u ovom poslu. Veoma sam samokritičan i nikada ne bih prihvatio ulogu za koju mislim da mi ne pripada ili da bih u njoj delovao neubedljivo. Imao sam sreću da radim sa velikim glumačkim imenima i od svakog sam ponešto naučio.
Koji savet vas i danas vodi kroz posao?
- Najviše pamtim savete oca Radoša Bajića. Njegovo iskustvo je ogromno i mnogo mi je značilo. Učio sam i od Nebojše Glogovca, Mande, Dragana Nikolića i mnogih drugih kolega. To su često bile male, gotovo neprimetne glumačke finese koje prave razliku.
Da li je u početku bilo planirano da u filmu Radoš i vi igrate oca i sina?
- Jeste. To je bila prvobitna ideja. Međutim, kako je projekat prolazio kroz različite faze razvoja i bilo je neizvesno hoće li će uopšte biti realizovan, došlo je do promena. Aleksandar Filimonović je sjajno odigrao tu ulogu.
Nedavno ste u Poljskoj predstavili novi projekat. O čemu je reč?
- Reč je o seriji "Muma Paduri", koju smo predstavili na međunarodnom "pitching" forumu "Heart of Europe". Inspirisana je vlaškom mitologijom, ali iza tog mitskog motiva krije se veoma ozbiljna priča o trgovini ljudima i prostituciji. Imamo napisane prve epizode i verujem da je to projekat koji ima potencijal da zainteresuje međunarodnu publiku.
Šta vas čeka posle ovog filma?
- Montaža novog filma "Kuća pored mora", ali i nova serija. Rano je da pričamo na tu temu.
Fenomen serije "Selo gori": Ljudi i dalje obilaze mesta na kojima smo snimali
Da li mislite da je "Selo gori, a baba se češlja" promenilo način na koji publika doživljava srpsko selo?
- Apsolutno. Gledanost repriza pokazuje da serija i dalje živi punim životom. Danas je gledaju i deca koja nisu bila ni rođena kada je emitovana. Ljudi obilaze mesta na kojima smo snimali i fotografišu se tamo. Mislim da je serija doprinela da selo više ne bude predmet podsmeha, već prostor u kojem ljudi prepoznaju toplinu, zajedništvo i iskrene životne priče.
Publiku često zanima i sudbina čuvene kuće iz serije i bake Cane.
- Nažalost, baka Cana više nije među nama. Kuća je ostala porodici domaćina kod kojeg smo snimali i vreme se na njoj vidi, ali i dalje postoji. Kada odemo tamo, uvek nas iznenadi koliko ljudi dolazi upravo zbog te serije. Posle mnogo urbanih i kriminalističkih priča, čini mi se da se publika ponovo uželela jednostavnih, toplih i iskrenih priča o običnim ljudima.
Bonus video: Radoš Bajić o tajnama "Selo gori"